Marija Ratković: s̶h̶o̶r̶t̶ stories

Preslatka je kora limuna

marija ratkovic — Thu, 26 Feb 2026 20:21:55 GMT

Tramvaj se sporo probijao kroz guste krošnje drveća. Dogovorila sam se sa Marijom negde usput, jer nisam želela da zakasnim kod zubara. Možda sam i želela. Marija je rekla da neće doći još sat vremena. Sela sam na stepenice i pušila pretvarajući se da sam kul. Kad mi je to dosadilo, ušla sam u knjižaru. Šetala sam između rafova knjiga i čekala je. Ne razumem se u književnost, čitala sam samo Kunderu. Više puta, iste knjige. Oduševljeno sam na svakoj tezgi Cvetnog trga, kod fontane ili u novim i lepim knjižarama kupovala svako izdanje Kunderinih knjiga koje sam mogla da nađem.

Porodični poredak

marija ratkovic — Sat, 31 Jan 2026 11:14:55 GMT

Soba je bila uglavnom braon. Veliki prostrani stan, imao je po zidovima duborez. Čim sam stupila unutra, pod je zaškripao. Nas desetak međusobno nepoznatih ljudi, ulaskom u salon smo se raštrkali. Sela sam na kanabe najbliži vratima, bio je roze ispranog pliša, reklo bi se malo i ružan, ali podsećao me je na jedan trosed iz našeg starog stana.

Svadbena pesma

marija ratkovic — Sun, 28 Dec 2025 18:51:20 GMT

Nisam ja luda. Sećam se naprimer te igle koja me ubada. Sina se ne sećam. Kako da se sećam kad ga nikad nisam ni videla. A vatica hladi, umor neki sam osetila, dušu da ispustim. Kažu ljudi čuješ ono odbrojavaju 10, 9, 8, 7 i tako dalje, ja to nisam čula. Samo sam se ugasila čini mi se. Sad mi malo krivo.

Sebi za života

marija ratkovic — Wed, 03 Dec 2025 22:51:00 GMT

U donjem delu ulice kod broja trideset sunce sija samo u jedanaest sati. Čini mi se da taj sat uvek prebrzo prođe i duboka teška senka prekrije monumentalni ulaz. Na visokoj terasi, koju nose četiri udvojene konzole sa raskošnim volutama, u četiri velike betonske žardinjere nišu se bujni bokori listova divljeg ljiljana koji cveta samo u avgustu. Utisak robusnosti daju lavlje glave, na peharima koji nose cveće. Lavovi gledaju jedni druge i motre na nas nepozvane. Naočigled svih, ova kuća krije tajnu.

Devojačko ime

marija ratkovic — Sun, 26 Oct 2025 12:52:40 GMT

– Plači, rekla sam mu. Plači, molim te. Bila ti je majka.

Priča koja je pred vama je nastala 2019. godine i među prvima je koje sam napisala i slala na konkurse. Nikada nije osvojila ni jednu nagradu, osim moje lične nagrade da otvori zbirku Biologija mora. Iako fikcija, inspirisana je stvarnim događajem o promeni imena, mini-aferi u mojoj porodici za koju se saznalo godinama kasnije i čiji detalji nikada nisu u potpunosti razjašnjeni. Bar ne za nas koji smo sada živi. Svi likovi u priči su izmišljeni ali su do danas postali moja nova porodica.

Biologija mora

marija ratkovic — Wed, 24 Sep 2025 17:13:43 GMT

Ne znam ko je prvi reka da je mimoza cvijet stida. Meni nikad nije tako djelovala — više ko da je na nešto nervozna, kad je gledam đe se trese na zimskom suncu. Čekam da se razdani skroz, pa da krenem doma. Spreman sam na sve što će doć.

Opušak što sam bacio još tinja kraj prepunih kontinjera uz cestu. Kostanjica ti je takva škulja — sve proždere, a najviše one fine, tihe ljude… kakvi smo bili mi. Ljude koji na sve čekaju predugo.

„Ronioci Regionalnog centra iz Bijele izvukli su danas iz mora, u mjestu Kostanjica, tijelo ženske osobe, čiji identitet nije saopšten. Tijelo se, kako se u izvještaju navodi, nalazilo na nepristupačnom terenu i nije ga bilo moguće primijetiti sa obale“.